Bravo na pokazanoj meri, i hvala na ovom izuzetnom tekstu.

Naravno, uvek se može naći neko ko će neke Vaše (istorijske) tvrdnje da opovrgne, ali skoro nisam pročitao finiju analizu na ovu temu.

Pozdrav!

izvanredan tekst..koji lepo objašnjava da današnji autonomaši nemaju NIKAKVO istorijsko utemeljenje...autonomaši su personalno titovi kadrovi zaposleni u državnim institucijama i privrednim gigantima Naftagasu i elektrovojvodini...poput novobeogradskih/vračarskih/gornjodorćolskih iz saveznih i republičkih institucija, Geneksa, JAT-a i sl., današenje druge Srbije..van NS, Zrenjanina i Pančeva NE POSTOJE jer tamo te firme nemaju predstavništva...radi se o klasičnim parazitima totalitarno birokratskog režima... njihov jedini interes je da zadrže privilegije...što se tiče raspoloženja Vojvođana, još se sećam MRŽNjE koju smo doživljavali kao sportisti iz NOVOSADSKIH klubova, na svakom gostovanju po mestima Vojvodine bez obzira da li su mađarska ili srpska... bili smo simbol tog parazitizma

Današnje vojvođansko autonomaštvo nema izvor u provincijalnim ustavnim rešenjima jednog mastodonta srednjovekovnog feudalnog poretka koji je tokom 19. veka uzeo na sebe izgled formalne, moderne ustavnosti kao masku, da bi pred evropom sakrio svoje lic dinosaurusa.
Anđelković je pravilno izveo ustavne osnove autonomaštva iz socijalističkog poretka SFRJ. Međutim, ona se kod naših autonomaša nadovezala na karikaturalne "vrednosti" političkog bidermajera habsburške provincije, koje je redom ismejao još Jovan Sterija popović: Malograđanština (Pokondirena tikva), uskogruda špekulacija (Kir Janja, i drugo.

Odličan tekst ; pridružujem se pohvalama - istina obično i izaziva takvu reakciju ; ne možeš joj se suprotstaviti, a odmah je prepoznaš.

Na nesreću, malo ljudi ovo može da prepozna danas ; sustižu nove generacije, odrasle na Seks end d siti ideologiji po "centrima" i provinciji Pokrajine, koje ovo uopšte ne zanima. Ne bi oni dali za celu ovu priču ni prazan omot od Milka čokolade ; danas su oni, listom, deklarativno "Vojvođani" (onih stotinak, bar, sa kojima, gotovo svakodnevno, dolazim u kontakt) i što je, takođe, ilustrativno, mahom su simpatizeri DS i LDP, studenti BU (ređe NU), Srbi i ne-Srbi, podjednako, masovno oštro ateistički (ređe agnostički) opredeljeni i SVI DO JEDNOG (do jedne, da budem precizan, pošto se u većini radi o devojkama, ali bitno je reći SVI DO JEDNOG) - sa već ugovorenim "samer tajm džobovima" u raznoraznim ovim ili onim centrima po Sjedinjenim Američkim Državama.

Sticaj je okolnosti da susrećem mnogo tih i takvih mladih ljudi ; smatram za bitno da napomenem ovo što vidim i čujem vezano za njih. Oni će (i rade to) glasno podržati svaku transformaciju Vojvodine i njeno odvajanje od Srbije ; na ovaj ili onaj način.

Obećanje lake i trenutne vize magli sve druge vidike i obesmišljava svaki poziv na puštanje korena na svojoj zemlji.

Vojvodina je komunistička tvorevina, osakaćena već u vreme proglašenja u pokrajinu, otimanjem Baranje i pripajanjem Hrvatskoj, verovatno s plitkim naumom da se prisustvom Srba ublaži uticaj ustaškog elementa. To je možda pomoglo da se prilike u Hrvatskoj, pa i Jugoslaviji stabilišu, ali je učinjeno na štetu Srba, većinskog naroda u pobedničkom antifašističkom bloku. Tada je Kosovo i Metohija bilo oblast, a ne pokrajina, tako da ni te dve administrativne jedinice nisu bile istog značaja, što se sada često zaboravlja. Ako je možda Vojvodina i mogla da dobije nekakav poseban status u Jugoslaviji, onda to sada sigurno nije najbolje rešenje. Jednostavno, to je prevelika jedinica za državu Srbiju. Banat, Bačka i Srem bi bile primerenije jedinice, naravno uz regionalno uređenje ostatka Srbije po istom kriterijumu. Pitanje okupirane Kosovsko - Metohijske oblasti je posebno osetljivo i zaslužuje ozbiljno rešenje. Naša vlast za sada nije učinila ništa na ovom planu za razliku od bivših YU republika. Kada dođe na red razgraničenje s Hrvatskom, koja poteže ovo pitanje, onda Srbija treba da otvori i pitanje Baranje.